Пар речи о Златибору
Златибор је планина која се простире на површини од око 1000 км2, дугачка је 30 км, а широка и до 15 км. Пружа се правцем северозапад-југоисток. Највиши врх је Торник (1496 м). Златибор се простире између 43° 31' С и 43° 51' С, и између 19° 28' И и 19° 56' И. Познато је летовалиште и зимовалиште, као и климатско лечилиште. Златибор се налази на северном делу области зване Стари Влах, граничне области између Рашке, Херцеговине и Босне. Лежи у областима општина Чајетине, Ужице и Нове Вароши у Златиборском округу. Административни центар Златибора је варошица Чајетина, али центар Златибора у сваком другом погледу - осим административном - је градић Краљеве Воде (Златибор), познато туристичко место.
Села која се налазе на самом Златибору су: Алин Поток, Бијела Ријека, Бранешц , Бурађа, Голово, Гостиље, Доброселица, Драглица, Дренова, Жељине, Јабланица, Јасеново, Кремна, Крива Ријека, Кућани, Љубиш, Мокра Гора, Мушвете, Негбина, Ојковица , Око , Рибница, Рожанство, Рудине, Семегњево, Сирогојно, Сјеништа, Стубло, Трнава, Увац, Шљивовица и др. На обронцима Златибора, тј. на прелазима ка суседним планинама - Тари, Пониквама, Јадовику, Мучњу - налазе се села Биоска, Врутци, Равни, Дрежник, Дријетањ, Збојштица, Качер, Мачкат, Никојевићи, Љубање, Скржути, Стапари, Трипкова и др.
Јужна и источна граница Златибора су природне - то су реке Увац и Велики Рзав. На западу се Златибор граничи са Босном, селима Мокром Гором, Семегњевом и Јабланицом. Златибор је одувек имао велики погранични значај. На брду Цигли код Јабланице и данас се распознаје граница Србије са двема царевинама - Аустро-Угарском и Турском.
Златибор се налази на пола пута од Београда до црногорског приморја. Преко њега прелазе многи значајни магистрални путеви и пруге, међу којима је и пруга Београд-Бар. Најближи већи град је Ужице.
Није познато како се Златибор звао у најстарије време. У средњем веку, овај крај се налазио у оквиру жупе Рујно, административне области Рашке, па је и цели Златибор носио такво име. Оно потиче од кржљаве биљке руја која се користила за бојење (штављење) коже и извозила се у Дубровник, а данас расте по селима Семегњеву, Стублу и Увцу. Од XVIII века, све више се користи назив Златибор, а и 1855-те године је, приликом нове административне поделе Србије, Рујански срез подељен на Ариљски и Златиборски, па име Златибор доспева и у званична документа. Постоје три предања о постанку имена Златибора. Једно каже да је то име настало од златне боје пашњака на Златибору (што није сасвим вероватно, јер златиборски пашњаци нису толико стари), друго да су се досељеници из Црне Горе и Херцеговине на Златибор хвалили богатством борове шуме, говорећи: "Златан је то бор!", а треће предање (вероватно најтачније) каже да је то име постало од једне веома ретке врсте белог бора, тзв. златног бора, чије је научно име Pinus Silvestris Variegata Zlatiborica, по сарајевском инжињеру Салиху Омановићу. Златног бора још само има у селу Негбини и стављен је под заштиту државе.
Фејсбук
Твитер